Tama je prvo padala kap po kap,
onda je slavina mraka još jače procurila,
najzad je pljusnuo pomrčine slap
i sva su deca legla u krevet i zažmurila.
I evo, sad već sanjaju Mlečni put,
gusarsku lađu i slatke kuće od čokolade.
Noć ih je zavila u topli svoj skut
od Priboja na Limu do Rta dobre nade.
Spavaju već duboko zebra i lav,
semafor sklapa oči, spomenik spava stojeći,
nosi ih rekom san kao splav —
ljudi, mogu vam reći da ću i ja prileći.
Da se razumemo: ja sam koliko juče bio kuče. Govorili su za mene da sam, ah, slatko štene. Da se razumemo: danas je prošlo sve to; leto pa zima pa leto i eto postadoh odraslo […]
Pesme se pišu desnom rukom, a može i levom, ko voli, pesme se pišu na papiru, a može i na krečenom zidu, pesme se pišu kad srce boli, a može i kad ne boli, pesme […]
Čuvajte se satova što kasne, namere im nikad nisu časne. Sve tiho, po ‘ladu, da ih ne poznadu, od svakog minuta po sekund ukradu. Čuvajte se satova što kasne, jer to su vam lažovčine rasne. […]
Copyright © 2013 - 2023. Prelepa poezija | Izrada sajta - OP
Ostavite komentar