Tama je padala

Tama je prvo padala kap po kap,
onda je slavina mraka još jače procurila,
najzad je pljusnuo pomrčine slap
i sva su deca legla u krevet i zažmurila.

I evo, sad već sanjaju Mlečni put,
gusarsku lađu i slatke kuće od čokolade.
Noć ih je zavila u topli svoj skut
od Priboja na Limu do Rta dobre nade.

Spavaju već duboko zebra i lav,
semafor sklapa oči, spomenik spava stojeći,
nosi ih rekom san kao splav —
ljudi, mogu vam reći da ću i ja prileći.

Vladimir Stojiljković

Ostavite prvi komentar

Ostavite komentar

Vaša imejl adresa neće biti objavljena.


*