Tama je prvo padala kap po kap,
onda je slavina mraka još jače procurila,
najzad je pljusnuo pomrčine slap
i sva su deca legla u krevet i zažmurila.
I evo, sad već sanjaju Mlečni put,
gusarsku lađu i slatke kuće od čokolade.
Noć ih je zavila u topli svoj skut
od Priboja na Limu do Rta dobre nade.
Spavaju već duboko zebra i lav,
semafor sklapa oči, spomenik spava stojeći,
nosi ih rekom san kao splav —
ljudi, mogu vam reći da ću i ja prileći.
Pesme se pišu desnom rukom, a može i levom, ko voli, pesme se pišu na papiru, a može i na krečenom zidu, pesme se pišu kad srce boli, a može i kad ne boli, pesme […]
Sa mnom ima neka greška lice mi se stalno smeška he-he Bez razloga i bez veze usta mi se sama keze ho-ho I kad nećem i kad hoćem moram da se zakikoćem hi-hi Nestrpljiv sam, […]
Gledam onoga Coku što uvek sedi mirno napred u prvoj klupi ispred same katedre iz matiša pet iz geografije pet iz fizičkog pet odakle god ga pogledaš ono same petice ukratko vukovac od prvog razreda […]
Copyright © 2013 - 2023. Prelepa poezija | Izrada sajta - OP
Ostavite komentar