Zaplela se suza gorka
sad već tvrda i sramota.
Ne opra je nebo plavo
niti zvezda svojim sjajem,
zaigralo srce bistro
ne ostade večno čisto.
Kad se javi klica jaka
misliš sreća ispred vrata
sazrelo je vreme mlado
pa na ljubav gleda rado.
Rasplamsa je i razvija
ko po polju magla siva,
kad je gledaš ogromna je
u trenutku nestala je.
Osta miris uspomena
i gvozdena stega bedna,
al’ se napred ići mora
sa teretom tol’kog bola.
Čežnja srce okovala
kao teška grudva leda,
što okuje, bude stega
pa ga lomi i razara.
Srce tugom grudvu svija,
teški okov ko o stenu da razbija.
A kad nema nikog blizu
tad se suze gorke nižu,
ogolela duša telo
od ljubavi razbolela.
Sve sagori, čemer osta
da razara muka posta.
Bledo lice, oko tamno
u grudima beda samo,
setan pogled nemo ćuti
na koga bi da se ljuti,
samo prava ljubav traje
i do raja ne prestaje.
Ostavite komentar