Prelepa devojka, s krilima vila,
Anđeo i demon u jednom si bila.
Kitila mi srce, napajala dušu,
Zabadala mi nož, stezala za gušu.
Znala si da raniš i spasiš od hica,
Gde si sada moja vilo sa dva lica?
Devojčica iz bajke sa štapićem u ruci,
Veštica iz pećine sa otrovom u jabuci.
S tobom uvek bio horor ili bajka,
Lepa je ko san – govorila mi majka.
Lepa je ko anđeo, a gadna ko đavo,
Pazi koga voliš, zaljubljena glavo.
Nosila si uvek rogove il’ krila,
Zlo i dobro u jednom si bila.
Najlepši il’ đavolski imala si kez,
Bajka ružna, a lepog kraja bez.
Draga moja vilo, šta je ovo sada bilo?
Previše se osećanja među nama krilo.
Nisi ista kao pre, kud’ nestade dobrota?
Vilo moja, ti si kao albanska golgota.
Idi goni nekog drugog, draga moja vilo,
Ubila si, oterala, svako moje milo.
Zar ti ništa nije sveto kadifo i svilo?
Pamti moja vilo, šta je među nama bilo.
Ostavite komentar