SRPSKI MANASTIRI SU POKOLENJA SRPSKIH POKOLENJA
Fruška gora ćuti
u tišini skriva,
a zna dobro mila
kolko u njoj ima
svetih manastira.
Broj je dobro poznat
i svetom se vije
Fruška gora mnogo
manastira krije.
To su mesta sveta,
zadužbina stara
po mestima tajnim
srpskije vladara.
Svaki biser sija
o vremenu zbori,
kad je koji došao
divnoj Fruškoj gori.
Fruška gora listom lista,
svetinjama srpskim blista
gorom bujnom staze vode
što svetinje te pohode.
Kao gnezda uvijena
stoji crkva sakrivena.
Iz ljubavi sazidana
vladaoca zadužbina,
narodu je namenjena.
Od dušmana sakrivena,
od puteva svih daleko
da ne para njima oko
gde se s mirom Bogu moli
bolnu dušu da odmori
u svetinji, u gorama
i gde bistre vode ima.
Iduć tako kroz planine
susrećemo igumane
što čuvaju sveta mesta,
duhovnička izletišta.
Svi vladari i ostali
nisu crkve sazidali,
koren su im zasadili
pa kad im se stabla seku‚
i kad vreme tek preteknu.
Iz korena klice beže
i visinu tu doseže,
tako biva vekovima
dok naroda srpskog ima.
Manastira nešto osta
za molitvu svetu dosta,
da se narod tu izmoli
veru svoju da zavoli
i krst časni nije šala
Fruškoj gori zato hvala
što svetinje prihvatila,
pravoslavlje sačuvala.
Manastiri stari,
moji su drugari
dok sam mlađan išao
sve sam ih obišao.
O njima bih hteo
da divanim smelo
da se sada setim
kojim idoh znakom,
da dođeš do hrama,
ko slepca te vodi
planinom da prođeš
manastiru dođeš.
Slušaj zvona živa
svetog manastira,
taj znak nek ti kaže
kuda vode staze.
Šetajući po Banstolu
dođoh selu Krušedolu
sve kroz njive i voćnjake
dok ne spazi dveri jake.
Sa kapije pogled vije
tu su razne đakonije,
zadužbina stara,
srpskije vladara.
Rušena je više puta
iz pepela podignuta,
istoričar nisam
i ne znam da slikam,
zato mudre kaluđere
pitam šta bi reći znali
o svetoj tvrđavi.
Al’ od njih ne dobi
niti reči živu
te me oni šalju
gradskome arhivu.
Zato nisam stigao,
ni saznati mogo
ko svetinju divnu
prvi je podigo.
Uput daju svima
da u blizini
više manastira ima.
Iznad sela, na brežuljku,
gde sunčevi zraci peku
tu svetinja mirno sanja
duplim zidom opasana.
Pokraj njega polje seče
malen potok mirno teče
i narod se tokom sliva
sav brežuljak taj prekriva
Božju milost blagosilja,
a Grgeteg ljubav sanja
nikom vrata ne zatvara.
Manastirska vrata
širom otvorena,
za molitvu svetu
svetinja je spremna.
Sveta lica opatica
na molitvu
pesmom mame,
da manastir tu opstaje
opatice paze same.
Manastiri mali,
sreća ovog sveta
tako ime dobi
Velika Remeta.
Na zidu joj sija freska
svetog Georgija,
gde on desnom rukom
aždahu ubija.
Sred crkvice ove
molitve se svete
iz sveg glasa poje.
Kaluđeri mili
svoj su narod svili
posle liturgije
i molitve više
narod hranom
a i pićem okrepiše.
Bog će zato da ih svije
zlatno srce da razvije,
do raja će naći staze
rajsku milost da zatraže.
Iz magle se zlatne diže
kao da bi Bogu bliže,
okupan je rosom jasnom
fruškogorskom zorom krasnom.
Priča svoju istoriju,
a zvona mu odjekuju,
u crkvi se pesma poji
tu Hopovo Novo stoji.
Na zidu se freske broje
ali mutne mirno stoje,
izbledele od vremena
i od teških uspomena.
Sećaju se sretnih dana
mnogo više razaranja,
nevernika naložnika
mnogo teških bezbožnika.
Na brežuljku na proplanku
sija crkva na uranku,
sa oltara glas doziva
na molitvu svetu svija.
Svi pevaju, pesme poje
Hopovom se Starim zove.
Zdanje malo al’ je slavno
vekovima postojano.
Termal voda Vrdnik proslavila,
Ravanicu svetu braća su podigla.
Kaluđeri dični
građevini vični
uspomenu zvali
manastir zidali.
Vrdnik mali crkvom ulepšali
sa Kosova dičnog slobodu gledali
kao zoru ranu
od zvezda pozvanu.
Svete mošti u
svetinji dugo su čuvali,
cara Lazu mnogo su voleli,
u njegovu slavu
manastir podigli.
I dok pogled smelo
na raskršće pada
odmah iznad pasu
bela, mirna stada.
A na krstu divnom
ćirilicom piše
da manastir Jazak
stoji desno,
od tog krsta više.
Građevina sveta
Jaskom je nazvana,
po krasnome mestu
ispred njenog stana.
Nemanjića loza
dušu odmarala,
u svetinji divnoj
srećno boravila
gde su mošti svete
u slavu donete
dinastiju slavnu
dugo su čuvali
i u slavu srpsku
s njima ponosili.
Šišatovac drsko
usred sela stoji,
mami prolaznike
i vekove broji,
od kada je stvoren
zvona mu šapuću
tako dozivaju
na molitvu braću.
Jelena se zvala
manastir zidala
u njemu je stare
dane provodila.
Posle smrti dala
svetinja je ova
sestrama ostala.
Da je ženske svece
pravoslavlje znalo
te je Petkovicu malu
divnu sazidalo.
Sveta Petka sa visine
blagosilja ugnjetene,
njenoj crkvi želje vode
bezgrešnici da ugode.
Remeta je mala
od velike veća,
jer gradnja je njega
starijeg proleća.
Šuma je prikriva,
a zvezde te vode
do Remete Male
i do njene vode.
Tamo gde je rimska sila stala,
svetinja je procvetala,
u voće se okitila.
Od jezera kada kreneš
vidiš Vranjaš i zanemiš.
Oko sine, srce dirne
sav se Vranjaš nebu vine.
Kao magla fruškogorska,
neka im je sreća došla
ko je seme zasadio
i manastir napravio.
Tu sam davno bio
sa voljenom zenom
vode se napio,
manastir se tada
razrušen skrivao.
Novo lice dobi
i Kuveždin zbori
da Svetoga Savu
mnogo narod voli.
U njegovo ime
nov manastir stoji,
tako Divoš krasi,
u slavu Božju
pevaju monasi.
Do temelja srušen
mirno je spavao
o slobodi srpskoj
dugo je sanjao.
Kad je došlo vreme
kao cvet procvetao
na stubove svoje
ponovo je stao.
Bešenovo tako
iz panja se diglo
Fruškoj gori
svu lepotu dao,
i Čikoš je tada
brze potekao.
Povrh sela Beočina
jedno sveto zdanje ima,
da li miris pesme tu je
il’ se buka cveća čuje.
Iz parkova iz oaze
gde se cvetne staze gaze,
put se vije u planinu
u svetinju Beočinu.
Manastir se taj poštiva
dragi pesnik tu počiva.
Dočeko je mnoga dela
da sloboda sija smela
gde se puška
lovca čula
legenda je osvanula,
vizija se ostvarila
i manastir sazidala.
Po lovcu je ime dato
ko Rakovac sad poznato,
kroz vekove prolazio
mnoge muke doživeo,
rušili ga i palili,
relikvije otimali,
kvarili su liturgiju
kaluđere terali u šumu.
Iz korena žila tera
da ga satre nikom ne da.
Šta iz magle uzvikuje
to crkvena zvona bruje,
ne čuje se ništa više
tu manastir Đipša diše.
Novim ruhom odevena
svetinja je izmoljena,
tamjanom je okađena
i ljubavlju zadojena.
Tragajući za istinom
budan sanja nad ikonom,
u srcu se želja javi
da svetinju on napravi.
Dočeka ga zora plava
pa nastade crkva mala,
sad poznata ko Privina Glava.
Lekovita voda
Despotovac zvana
za svedoka ovde
u slavu pozvana
da svedoči pravo
i pravo da kaže
kad je stara crkva
ovde sazidana,
kasnije sa zemljom sravnjena.
Berkasovo ne zna
ili samo ćuti
tu su sada novi
zidovi dignuti.
Manastiri tihi,
po snegu, po kiši,
po suncu jasnome
po danu krasnome
i po noći tamnoj
bez znaka, bez boje
ko na straži
na dužnosti stoje.
Štuju namernike
često puta vide i zlobnike.
Svima hleba daju
svima srećna puta
od srca snivaju
kroz molitvu svetu,
sreću dozivaju.
Svetinja je sakrivena
ali svetli nadmoć njena,
vekovima odoleva
i prkosi dušmanima,
ko molitva kroz vremena
sija jaka volja njena.
Besmrtna je
kao ime svetitelja,
što temelje crkve čuva.
AKO IŠTA NA ZEMLJI MOŽE OPRAVDATI POSTOJANJE TO SU SVETINJE.
Ostavite komentar