Još jedan krug

Kada te noć nemirom puni
i gledaš u tamu dok misli se roje.
Shvatiš odjednom da godine su prošle,
a ti još čekaš dugine boje.
I onda sa setom misliš na mladost
kad noć ti beše najbolji drug.
A srce plače i nebo moli
Daj mi Bože još jedan krug.
I opet jutro golica ti oči.
A oči umorne, jer teški su kapci.
Nema spavanja, zbogom noći,
napolju već, rugaju se vrapci.
Kad bi mladost znala koliko je lepa,
našla bi način da zauvek traje.
A’l mladost pusta kao da je slepa,
troši se nemilice i previše daje.
Nema tu kajanja ni novog početka,
samo se vrti začaran krug.
U znoju se budiš od ponedeljka do
petka,
a život ti još najbolji drug.
Onda vikendom ostaneš budan do zore.
Sa drugom svojim ubijaš sate.
Iako te misli ozbiljne kore,
Ti moliš svece da mladost da ti vrate.
Ali kazaljke lete, odlaze sati.
Nema tu leka ni magčnih čini.
Ne može mladost da ti se vrati,
zato životu svom se izvini.
Ako nisi umeo život da živiš
i on te zajah’o k’o divljeg vranca.
Ogledalo kaže koga da kriviš,
al’ ti u njemu vidiš stranca.
Kako je sve tudje i prazno
onoga trena kad te pozovu
Suštinu još uvek nisi sazn’o
i opet tražiš šansu novu.
Nema više, šapće ti noć.
Odlaziš tamo gde idu smrtni.
Uzalud moliš i vičeš upomoć,
ljudi su prolazni, nisu besmrtni.
I nemoj reći da nisi znao.
Da bićeš bolji još godinu koju.
Tvoje je prošlo, šansu si imao,
bacio uzalud mladost si svoju.
Život ti je slao male signale,
a gordost tvoja sa nosem ka nebu.
Vodila te slepog u veliko finale
i lažno te grlila k’o svoju bebu.
Sada se kaješ, ali nazad nema,
prošli su tvoji dani i noći.
Prihvati mirno šta ti se sprema
i sanjaj da opet tu ćeš doći.

Žaklina Nina Paunović