Dodirneš mi srce, a onda nestaneš.
Pružaš mi ruku, a onda prestaneš.
Pustiš me da sanjam, pa me probudiš.
Udeliš mi milost, a onda me pogubiš.
A ja bih da te ljubim i kada si daleko.
Ja bih da te budim, a budi te drugi neko.
Ja bih da te sanjam, u noćima bez kraja.
Ja bih da me ljubiš, dok zora noć osvaja.
Želim da prepoznaš sve što nas spaja
i da budeš moj put ,put do vrata raja.
Ja bih da si blizu, da me pratiš kao sena
i da budem tvoja, želja ispunjena .
Ali kome da kažem to što ja želim.
Sad uzalud reči sa prazninom delim.
Jer tebe nema i nećeš više doći,
da ispuniš dane i besane noći.
Još uvek se borim sa dušom gladnom
i po vrelom žaru i po vetru hladnom.
Jer duša veruje i još ti se nada,
a razum pijan, jer mu srce vlada.
Okov je ljubav za one što se boje.
I one što uludo gube srce svoje.
Pa i da kažu da nisi vredan mene,
ja bih sa tobom, da čuvam uspomene.
Ostavite komentar