Tužna pesmo bolje da te nije,
Neko sada gorke suze lije.
Uzeše mi čedo najmilije,
Moj živote bolje da te nije.
Mirko brate drugi te ubiše,
Neće tebe sunce grejat više.
Žalilo te veliko i malo,
Sunce stalo pa je zaplakalo.
Zora sviće majka je ustala,
Sama sebi nije verovala.
Da probudi svoje čedo milo,
Al na žalost sina nije bilo.
Mila mati, nemoj tugovati,
Kada dodješ ja ću te čekati,
Sudbina je mene osudila
Onog dana kada si me rodila.
Sine Mirko, najmilija nada,
Kome si nas ostavio sada,
Ostavi nas u najgore vreme
Srce boli a duša mi vene.
Mili sine jedini u majke,
Nema tebe nema više snajke,
Nema tvoga roda ni poroda,
Roditelji žaliće do groba.
Oj sudbino sva si naopaka,
Nekom maća, a nekom si majka.
Neko živi po stotinu leta,
Tebi nije ni dvadeset peta.
Život prođe ko da nije bio,
Bolje da se nisi ni rodio,
Sunce sija mene više nema,
Ostala je tuga pregolema.
Mirko sestri ostavio amanet,
Ja poginu, ostavljam ti zavet.
Nemoj nikad, zaboravit mene,
Svoga oca i majke rođene.
Pazi sejo dedu Negoslava,
Baku Veru što nas negovala.
Bili su nam dragi obadvoje,
Voleli nas kao oči svoje.
U životu ja ti želim sreću,
Nikad više , ja ti doći neću.
Budi sretna, kraj Nikole svoga,
Hrani sina, mesto brata svoga.
Mladost moja, prođe bez veselja,
Ostade nam samo pusta želja.
Da te majka, za ženidbu sprema,
Al, šta vredi kada sreće nema.
Ostavite komentar