Sanda Ristić Stojanović poezija

Afrodita na Titaniku civilizacije, Noć je na rukama nosi po palubi, Dok jutro oriba haos civilizacije, Rastačući ujedno i lepotu i svoje belo U minimalna nagađanja zvezda Zašto na pučini haosa Jedna slika Lepote Drži […]

I Treba nam novi Če Gevara Da krv vidi bolje svoje crveno, Da nebo pošalje neki svoj vek blizu našeg veka, Koračajući kao nova stvarnost Pored poštenja bar jednog lica budućnosti. Treba nam novi Če […]

Ispadne iz razjarenosti proleća, Sunce joj privezuje puteve uz tišine, Korak noći je vidi, Obraslu u dan požude. Zastakljena u uglovima svoje smelosti, Ipak razbija staklo sadašnjosti, Vetrovi joj raspiruju oblike, Izgnane u obesne dijaloge […]

Maske svetlosti je izmeštaju u crne rečenice sveta. Noć slika svet i nju tražeći svoju unutrašnju sliku Afrike. Maske vazduha imitiraju, igru njene svakodnevice, i nabrajaju svodove njenih hrabrosti. Crno drvo njene neustrašivosti cveta u […]

Boreas smrti : Međa je jezgro krika, zvezde čije ime slika. Smrt je oko što pretvara tišine u stanja. Iskopaj prognane listove, u potvrdi nepomične krvi, pesak prinosi kao krv, kraj pepelu čela. Zid je […]