Nismo pijani. Trezni smo, čini se, svi. I, verovtno, zaista jesmo poete, dok sklapamo čudne sonete, i s vremenom razgovaramo na “vi”. I eto ploda – rakete, slike leteće. I eto ploda: stih pompezan to […]
Kada smo razdvojeni tišinom i suzama, polovičnost nas pleni kroz godine, uzama: bledi tvoj obraz nag, poljubac tvoj je hladan; i to je veran znak mog svakodnevnog jada. Rosa jutra na mojim obrvama već sanja […]
Kad rastasmo se tada uz muk i suza breme, a bol nam srca savlada, na vrlo dugo vreme, bled, hladan, obraz ti posta, ko led sam celov tvoj; a meni tek tuga osta kroz ceo […]
Gle, ide lepa kao noć maja Zvezdanog neba i vedrih klima, Sve najlepše od mraka i sjaja U liku svom i oku ima, Umekšanom svetlošću Raja, Što od neba ga dan ne prima. Tek senka […]
Slavna igla u ne manje dostojnom slave plastu, u gradskom polumraku, polusjaju što se vrti, u gradskoj vrevi, plesu i kriku tmastu tanana pesmica smrti. Gornja svetlost ulice, gornja svetlost grada. Sve nam crta taj […]
Ne, ne postadosmo gluvlji i žuti, baš ista reč nas kô i pre prene, naši su kô i pre tamni kaputi, i ne vole nas iste žene. Opet nam igra – vremena davna u amfiteatrima […]
U Božića tri zlatna nožića: S jednim reže meso pečenicu, A s drugijem tanku đevenicu, A s trećijem bijelu pogaču. Lirska narodna pesma 4
Šenica je urodila, veselo, veselo! Svaki klasak star žita, koledo, koledo! A đe koji i dva stara, veselo, veselo! Koji posla bjagnit’ ovce, koledo, koledo! Sestra bratu poručuje, veselo, veselo: »Dođi, Božo, dođi, brate, koledo, […]
Poručuje varica Božiću, Da joj pošlje od prasca nožicu, Da začini varicu šenicu. Lirska narodna pesma
Zamuči se božja majka Od ignjata do badnjaka, Pa si rodi Božja majka Mladog Boga i Božića. Kuma kumi Božja majka, Kuma kumi kum Jovana, Sveta Petka crkvu mede Na sred nebo, među magle. Zapojaše […]
Granu sunce iza brda, Veselo, veselo! Nije sunce nego Božo, Koledo, koledo! Nosi igru za pojasom, Veselo, veselo! Manu igrom na junake, Koledo, koledo! Junaci se razigraše, Veselo, veselo! Granu sunce iza brda, Nije sunce […]
Božić, Božić bata Na oboja vrata, Nosi kitu zlata, Da pozlati vrata I oboja poboja. Lirska narodna pesma 8
Božić zove svrh planine one visoke: “Vesel’te se, Srblji braćo! vrijeme vi je. Priprav’te mi sve badnjake svilom kićene, A odaje i pendžere lovoričicom, A ikone i stolove masliničicom, Prostrite šenic’ slamu mjesto trpeze, A […]
Božić zove s one strane: “Prevezite me. Ako nisu ljudi doma, ono su žene.“ — “Junaci su u badnjake, ne mogu doći; Stare babe maslo vare, opržiće te; Nevjestice kuću kite, okitiće te; Djevojčice pjevačice, […]
Nikada ne kažeš reč koju bi trebalo. Da te ne bih ocenio, izmičeš mi na hiljadu strana. Da te ne bih pomešao s mnogima, stojiš odvojeno. Poznajem, poznajem lukavstvo tvoje… nikada ne ideš putem kojim […]
O ljubavi su pričali mnogo oko stola čajnog. Gospoda s gledišta estetskoga, a dame s osećajnog. Ljubav platonska nek je, mršav savetnik reče tako. Žena mu se ironično smeška al’ ipak uzdiše lako. Kanonik bobonji: […]
Otrovane su mi pesme. Da l’ drukčije može biti? U moj život, kad je cvao, Počela si otrov liti. Otrovane su mi pesme. Da l’ drukčije može biti? Srce mi je puno zmija. A uz […]
Trepere žute krošnje I lišće pada na tle; Sve što je ljupko i drago Prolazi, vene, mre. Svrh krošnji gaja svetluca Zrak sučev bolan, žut; To leto na odlasku Ljubi ga poslednji put. A meni […]
Jedna se odroni zvezda sa svoje visine jasne! Ono je ljubavi zvezda Što tamo pada i gasne. Sa jabukova stabla padaju hrpe cveta, Vetri stižu i tim se Igraju, vesela leta. Labud ribnjakom kruži I […]
Danas, draga, reci meni: nisi l’ možda lik iz snova što ga sparnih letnjih dana rodi mašta pesnikova? Ali ne, ustašca takva, takvu čar što okom gori, tako milo, slatko čedo – pesnik ne zna […]
Baš prekrasan je bio maj I sva je narav cvala, Kad u mome je srcu I ljubav prolistala. Baš prekrasan je bio maj, Sve ptičice kad poju. Tad priznao sam njoj Svu čežnju, žudnju svoju. […]
Copyright © 2013 - 2025. Prelepa poezija | Izrada sajta - OP