Kralj Vladimir i Sveti Naum

Na planini Kosogoru
Bleda srpska vojska stoji,
Bled pred vojskom kralj Vladimir
Svoju vojsku tužno broji.

Svakim danom vojska manja
Svakim danom vojska bleđa –
Spreda vojsci car Samuil
A jezero iza leđa.

Nije vojska od tog bleda
Nije vojska od tog manja
Ne boji se Samuila
Ni jezerskog talasanja;

No Kosogor prepun zmija –
Ljute zmije na sve strane,
I pod zemlju i na zemlju,
I u travi i na grane.

S čovekom se borit lako
Sa junakom jošte lakše
Al’ s nemuštim skotovima
Kakav div da ne malakše?

Bled Vladimir jedne zore
Na planinu na vrh kleče,
Oko njega: joj i jaoh!
Otrovani Srbi ječe.

Kralj podiže ruke k nebu
A uzdahe povrh neba:
– O Svemoćni, Ti sve vidiš,
I sve znadeš šta nam treba!

Tu obliše kralja suze
Al’ molitvu ne skratiše,
Kad reč stade, tad molitvu
Gorke suze produžiše.

Od svake je reči suza
Rečitija i čistija.
Pa još suza u samoći!
Šta još nebu više prija ?

Kralj otvori suzne oči
Jezeru ih bistru krete
I pogled mu na hram malen
Kraj jezera plavog slete:

– O Naume svetitelju
Što s vremenom sve se mladiš
I molitvom duše ljudske
Od paklenog ognja hladiš!

O iznesi suze moje
I molitve pred Gospoda
Ne rad mene no rad pravde
Nejakoga mog naroda. –

Kad pravedni kralj to reče
Zatrese se sav Kosogor,
Sakriše .se ljute zmije
I prestade crni pomor

Vreme teklo i proteklo,
Bitka bila i minula
A zahvalnost dobrog kralja
Docnije je tek sinula.

Mesto skromnog malog hrama
Kraj jezera na obali
Kralj podiže hram prekrasan
Da se ime Božje hvali;

Sa kolena na koleno
Da se slavi ime Tvorca
A uz Tvorca – ime slavno
I Nauma čudotvorca.

Jači nego što je vreme
Sveti Naum, Božji sluga,
U večnosti sada ima
Vladimira za svog druga.

A hram, svedok mnogih čuda:
Sile duše, sile uma,
Sada slavi oba sveca:
Vladimira i Nauma.

Pretkosovski ciklus

Ostavite prvi komentar

Ostavite komentar

Vaša imejl adresa neće biti objavljena.


*