Ona i njoj

Tamo gde zima i leto, proleće i jesen vlada,

Gde čovek živi u borbi sa ljudima i samim sobom,

Gde bezazlena nevinost večito pati i strada,

Vetar potresa ogolele grane nad tvojim grobom.

 

Tamo gde ti je kolevku mati dala na svom nedru,

Gde se osmeh i suza ukrstili nad tvojom glavom,

Gde ti je lepota smelo krasila devičnost vedru,

Ležiš u daskama, pokrivena busenjem i travom.

 

Tamo gde te mladost uvi tkaninom ljubavnih boja,

Gde si uvek koračala ponosna, gorda i laka,

Gde si verovala i gde se podigla propast tvoja,

Ostavila je trag na groblju humka i tvoja raka.

 

Tamo gde ti je s iluzija budućnost, sreća sjala,

Gde si zanosno gledala snove što ih nada plela,

Gde ničeg ne nađe sem bol i sećanje da si pala,

Tamo si ponova došla, jer si tu i mreti htela.

 

Znam da tada ni nebo ni čovek zaplakao nije,

Znam da si najzad našla humanost i vrata bolnice,

Znam da zemlja sačuva vlagu, njom da te mirno pije,

Znam da ti svet i Bog sve uzeše, divna bludnice.

Vladislav Petković Dis

Ostavite prvi komentar

Ostavite komentar

Vaša imejl adresa neće biti objavljena.


*