Arhajski torzo
Anđele! Da ima mesto, nama nepoznato, i da tamo na neiskazanom sagu ljubavnici, koji ovde ne dosegnu nikad umeća, pokažu smele visoke figure poletnoga srca, svoje tornjeve naslade, svoje lestve što odavna su tek same […]
Anđele! Da ima mesto, nama nepoznato, i da tamo na neiskazanom sagu ljubavnici, koji ovde ne dosegnu nikad umeća, pokažu smele visoke figure poletnoga srca, svoje tornjeve naslade, svoje lestve što odavna su tek same […]
Ja volim svoga bića polutminu što daje mojim čulima dubinu; u njoj se, kao iz pisama starih, moj život jednom već proživljen žari, u preboljenu odmaknut daljinu. Iz nje se toči u mene saznanje da […]
Sada već crvena divlja ruža zre, u leji jedva diše pozno cveće. Ko nije bogat sada, kad leto mre, taj nikada sebe sačekati neće. Ko sada sav ne drhti kao prut od preobilja slika koja […]
I opet te u vinu gledam, Osećam strah pred tvojom slikom, Tvoj osmeh opet blesnu čedan U kosi teškoj, zmijolikoj. Oboren tavnim mlazevima, Uzdišem opet, bez ljubavi, Nestali san o celovima, O mećavi što tebe […]
Jesen pozna. Nebo se otvorilo, po šumama – promaja tišine. Na obali, rusalka oborila bolnu glavu, tu da otpočine. Svoje pruge magla nisko nosi, ko potka su u tršćaku sada. Po zelenoj i dugačkoj kosi, […]
Struk ti je vitak, ko crkvene sveće. Pogled – ko sablja kad blještavo krene. Ne žalim, devojko, sastanka sreće – Pusti, ko žreca, na lomaču mene! Sreću ne zahtevam. Ni ruke nežne. Zar da te […]
Ovog puta me pustite da budem srećan, ništa se nije desilo nikom, sve što se dešava to je da sam srećan sa sve četiri strane srca, kad hodam, spavam ili pišem. Šta da vam radim, […]
Moje srce, ptica divljine, našlo je svoje nebo u tvojim očima. One su kolevka jutra, one su carstvo zvezda. Moje su pesme potonule u dubine njihove. Pusti me samo da se vinem u to nebo, […]
Užasne su večeri hladne, Vetar što drhti od nespokoja, I drumom uznemirijući šum Nestvarnih koraka bez broja. Ko sećanje na bolest skorašnju Hladna je svitanja pruga, Pouzdan znak da smo u vlasti Neraskidivog nekog kruga. […]
Zabranjeno je plakati, a da se nešto ne nauči, probuditi se, a ne znati šta sa sobom, plašiti se svojih sopstvenih uspomena. Zabranjeno je ne smejati se problemima, ne boriti se za ono što želiš, […]
Kakva si da si, dođi; ne oklevaj pri oblačenju. Neka ti je kosa raspletena, i rezdeljak Zamršen, i jelek otpučen, šta to mari. Kakva si da si, dođi; ne oklevaj pri oblačenju. Dođi hitrim koracima […]
Čeznem da ti kažem najdublje reči koje ti imam reći; ali se ne usuđujem, strahujući da bi mi se mogla nasmejati. Zato se smejem sam sebi, i odajem tajnu svoju u šali. Olako uzimam bol […]
Danas si išla posve sama, I ja ne videh Tvojih čuda. Na gorskom Tvome visu, tamo, Zupčasta šuma beše svuda. I ta šuma krošanja zbitih, I ti putovi gorski tmasti Smetahu mi se s neznanim […]
Volim te, Čuvar, nevidljivi moj Što si uvek sa mnom na zemlji toj. Zato što mi sjajna ti nevesta bi, I što mi oduze tajnu snova svi’. Zato što nasa veza i tajni i noć, […]
O, bože mog života, hoću li svakog dana Oči u oči pred tobom da stojim? O, bože svih svetova, hoću li skrštenih ruku Oči u oči pred tobom da stojim? Pod tvojim Velikim Nebom Hoću […]
Sluga: Sažali se na svog slugu, kraljice! Kraljica: Svečanost je prošla i sve su me sluge ostavile. Šta ćeš ti tako dockan? Sluga: Pošto si druge otpustila došao je moj čas. Došao sam da te […]
Kad mojih stopala više ne bude u prašini puta ovoga, i skela bude redovno plovila bez mene, kad budem kupio i prodao poslednji put, i mojim odlascima na pijacu u zoru i vraćanju kući u […]
Rabindranat Tagore poezija ⇒ ČITAJ Rabindranat Tagor (ben. रवीन्द्रनाथ ठाकुर, engl. Rabindranath Tagore; Kalkuta 7. maj 1861 — 7. avgust 1941) je bio indijski književnik, dramaturg i filozof. Napisao je više od 1000 poema, 24 […]
Gospode, čas je. Natraja se leto. Zasenči sunčanike, razobruči vetar, da poljem jesenjim zahuči. Poslednjem plodu zrenje zapovedi; još dva-tri dana južnija mu daj, usavršenju nagnaj ga, nacedi poslednju slast u teškog vina sjaj. Ko […]
Kako da dušu sputam, da se tvoje ne takne? Kako mimo tebe njom da grlim druge stvari i daljine? Ah, rado bih da sklonim je na koje zaboravljeno mesto usred tmine, u neki strani, tuđi […]
Dodirne dušu skoro svaka stvar, odasvud bruji spominjanja glas. Poneki dan što prođe stran za nas u budućnosti stigne tek k’o dar. Ko meri naš doprinos? Da li ko od prošlih, starih leta nas raspreda? […]
Copyright © 2013 - 2023. Prelepa poezija | Izrada sajta - OP