Đevojka je svoje oči klela: „Čarne oči, da bi ne gledale! Sve gledaste, danas ne viđeste Đe prođoše Turci Lijevnjani, Provedoše iz gore hajduke: Vujadina sa obadva sina; Na njima je čudno odijelo: Na onome […]
Sanak snila Ivanova majka, Đe je Senje tama popanula, Đe se vedro nebo prolomilo, Sjajan mjesec pao na zemljicu Na Ružicu nasred Senja crkvu; Đe zvijezde kraju pribjegnule, A danica krvava ižljegla, A kuka joj […]
Kadno Turci Kotar porobiše, poaraše dvore Jankovića, zarobiše Smiljanić-Iliju, zarobiše Janković-Stojana. U Ilije mlada osta ljuba mlada ljuba od petnaest dana; u Stojana mlađa osta ljuba, mlađa ljuba od neđelje dana. U Stambol i’ odvedoše […]
Rani majka dva nejaka sina, U zlo doba u gladne godine, Na preslicu i desnicu ruku. Lepa im je imena nadela: Jednom Predrag, a drugom Nenade. Predrag majci do konja doraste, A do konja, i […]
Mili Bože, čuda golemoga, ja li grmi, ja l’ se zemlja trese, ja se bije more o mramorje, ja se biju na Popina vile? Niti grmi, nit se zemlja trese, ni se bije more o […]
Piju vino do dva pobratima U Udbini na ćemerli londži: Jedno mi je Boičić Alija, A drugo je Tanković Osmane. Kad se pobre nakitile vina, Onda reče Tanković Osmane: „Pobratime, Boičić-Alija! „Jesi l’ bio skoro […]
Knjigu piše aga od Ribnika, Pa je šalje Senkoviću Đurđu: „O junače, Senkoviću Đurđu! „Ja sam čuo i ljudi mi kažu, „Da si dobar junak od mejdana; „A i mene ne kudi družina: „Ako s’, […]
Od koga li, kome li dolaze? – Od Memeda, od cara Turskoga, A dolaze do Stalaća grada, Do Prijezde, vojvode stalaćka: „O Prijezda, vojvodo stalaćka! Pošlji meni do tri dobra tvoja: Prvo dobro, sablju navajliju, […]
Podiže se gospodine kralju Od prekrasne od Maćedonije Iz pitoma mesta Smedereva Od svojega dvora čestitoga, S’ sobom vodi dvanaest vojvoda; Podiže se itar lov loviti. Na Kovinu Dunav prebrodio, Pa se maši Vlaške zemlje […]
Vino piju do dva pobratima U Avali više Bijograda: Jedno bješe Porča od Avale, A drugo je Đerzelez Alija; Kad se ladna napojiše vina I junački ćeiv zadobiše, Al’ govori Porča od Avale: „Pobratime, Đerzelez-Alija! […]
Koliko je bečko polje ravno, Ne mogu ga orli preprvati, Niti orli, nit vrani gavrani, Ni po noći prekasati vuci, Evo su ga opkolili Turci; Polak Beča sebi osvojili, Do jabuke i do zlatne ruke, […]
Poranio Oblak Radosave Niz široko polje Godominsko, Kad je bio nasred Godomina, Sretoše ga dv’je gospođe mlade: Jedno ljuba Bijelić-vojvode, A drugo je Zlatokosić-Pavla; Nose mlade dvoje đece ludo Kad sretoše Đurđevu vojvodu. O skutu […]
Zaprosio Popović Stojane nadaleko lijepu đevojku, u pitomom Mletku latinskome, u mletačkog kralja Mijaila; prsten stavlja, svadbu ugovara: dok otide dvoru bijelome i pokupi kićene svatove. Dok on dade prsten i jabuku, potrošio tri tovara […]
Kad se ženi Smederevac Đuro, Na daleko zaprosi đevojku, U lijepu gradu Dubrovniku, U onoga kralja Mijaila, Po imenu Jerinu đevojku. Đuro prosi, kralje mu je daje. Dok isprosi lnjepu đevojku, Stroši Đuro tri tovara […]
Pošetala Đurđeva Jerina Ispod grada b’jela Smedereva Pokraj vode tihoga Dunava, A za njome Grgurević Makso, Za Maksimom majka Maksimova Besjedila Đurđeva Jerina: „Moj unuče, nejačak Maksime! „Bi li mene nešto sjetovao? „Ja imadem šćercu […]
Mjesec kara zvijezdu danicu: „Đe si bila, zvijezdo danice? „Đe si bila, đe si dangubila? „Dangubila tri bijela dana?“ Danica se njemu odgovara: „Ja sam bila, ja sam dangubila „Više b’jela grada Bijograda, „Gledajući čuda […]
Razbolje se vojvoda Dojčine U Solunu gradu bijelome, Bolovao za devet godina; Pa Soluna ne zna za Dojčina, Oni misle, da je preminuo. To se čudo na daleko čulo, Čak daleko u zemlju Arapsku, Začuo […]
Orao se vijaše nad gradom Smederevom. Nitkore ne ćaše s njime govoriti, Nego Janko vojvoda govoraše iz tamnice: „Molim ti se, orle, sidi malo niže (Sidi malo niže) da s tobome progovoru. Bogom te brata […]
„Ljubav je teorema koju treba svakog dana dokazivati.“ Arhimed „U ljubavi se uvek bore bol i radost.“ Publilije „Ljubav je stanje u kome čovek ponajviše vidi stvari onakvim, kakve one nisu.“ Niče „Ljubav, kad je […]
Ko udara tako pozno u dubinu noćnog mira Na kapiji zatvorenoj svetogorskog manastira? „Već je prošlo tavno veče, i nema se ponoć hvata, Sedi oci, kaluđeri, otvor’te mi teška vrata. Svetlosti mi duša hoće, a […]
1. Po svetim poljima otadžbine moje Mnoge svete humke rasturene stoje, Gde vitezi vrli u danima slave Položiše glave. 2. Od kapija tvrdih Vindobone grada, Do obala cvetnih gde proleće vlada, Grob do groba leži […]
Otadžbino, majko moja, I dedova mojih slavni’, Dokle stižu krila tvoja I pitome tvoje ravni? Pokaži mi međe svoje, Tvoje gore, reke tvoje. „Od Budima, do Soluna, I gde Timok zlatni stiže, I gde šumi […]
1. Slobodna zemljo, po kojoj se krećem, Slaviću tebe uvek, ko i sada, I tvoja polja, okićena cvećem, Gde pasu tvoja sviloruna stada. U tebi vlada red i blagostanje, Pa i tvoj narod naravi je […]
Copyright © 2013 - 2025. Prelepa poezija | Izrada sajta - OP