Kulu gradi crni Arapine, Kulu gradi od dvadest tavana, Ukraj sinjeg mora debeloga; Kad je Arap kulu načinio, Udario stakla u pendžere, Prestrьo je svilom i kadifom, Pa je onda kuli govorio: „Što ćeš pusta […]
Pojezdiše do dva pobratima Preko krasna mesta Carigrada: Jedno jeste Kraljeviću Marko, A drugo je beže Kostadine! Ta i poče besediti Marko: „Pobratime, beže Kostadine! „Sad ja idem preko Carigrada, „Teva m’ koja sukobiti beda, […]
Šator penje Kraljeviću Marko na arapskoj pokrajini ljutoj, pod šatorom sede piti vino. Jošte Marko čaše ne popio, al’ dopade robinja devojka pod šatora Kraljevića Marka. Stade Marka bogom bratimiti: „Bogom brate, Kraljeviću Marko, višnjim […]
Lov lovio Murate vezire, lov lovio po gori zelenoj sa svojijeh dvanaest delija i s trin’estim Kraljevićem Markom; lov lovili tri bijela dana, i ne mogli ništa uloviti; namjera ih nanijela bila na zeleno u […]
Sjede Marko za večeru s majkom, Stade mati Marku besjediti: „O moj sinko, Kraljeviću Marko! „Već je tvoja ostarjela majka, „Ne može ti pripravljat’ večere, „A ne može služit’ mrka vina, „A ne može lučem […]
Od kako je svijet postanuo, Nije veće čudo nastanulo, Ni nastalo, ni se đegođ čulo, Što kazuje čudo u Prizrenu, U nekakva Leke kapetana: Kažu čudo Rosandu đevojku. Ja kakva je, jada ne dopala! Što […]
Sirotuje sirota devojka: Kade ruča, ona ne večera, Kad sastavi ručak i večeru, Onda joj je rua nedostalo; Al’ je za to dobre sreće bila: Isprosi je Kraljeviću Marko, A preprosi vojevoda Janko, Prsten dao […]
Pošetala carica Milica ispod grada bijela Kruševca; s kome šeću dvije mile kćeri: Vukosava i lijepa Mara. K njima jezdi Vladeta vojvoda na doratu, na konju dobrome; Vladeta je konja oznojio i u b’jelu pjenu […]
Poletio soko tica siva od svetinje od Jerusalima, I on nosi ticu lastavicu, To ne bio soko tica siva, Veće bio svetitelj Ilija; On ne nosi tice lastavice, Veće knjigu od Bogorodice; Odnese je caru […]
Car Lazare sjede za večeru, Pokraj njega carica Milica; Veli njemu carica Milica: „Car-Lazare, srpska kruno zlatna, Ti polaziš sjutra u Kosovo, S sobom vodiš sluge i vojvode, A kod dvora nikog ne ostavljaš, Care […]
L’jepu šetu pošetala Milica Lazarovica, ljubi Lazarova, i ona mi šetaše, višnjega boga moljaše: „Ti me, bože, donesi na svake na nevoljne sreće, bože, ma me nemoj don’jeti na junaka izranjena, er su meni, Milici, […]
Mili bože, čuda velikoga! Kad se sleže na Kosovu vojska, U toj vojsci devet Jugovića, I deseti star Jug Bogdane. Boga moli Jugovića majka, Da joj Bog da oči sokolove I bijela krila labudova, Da […]
Dolećeše dva vrana gavrana Od Kosova polja širokoga, I padoše na bijelu kulu, Baš na kulu slavnoga Lazara; Jedan grakće, drugi progovara: „Da l’ je kula slavnog knez Lazara? Il’ u kuli nigđe nikog nema?“ […]
Poletio soko tica siva od svetinje – od Jerusalima, i on nosi ticu lastavicu. To ne bio soko tica siva, veće bio svetitelj Ilija; on ne nosi tice lastavice, veće knjigu od Bogorodice, – odnese […]
Kad Lazaru odsekoše glavu Na ubavu na polju Kosovu, Od Srblja se niko ne desio, Već se desi jedno Ture mlado, Jeste Ture, al’ je od robinje, Rodila ga Srpkinja robinja, Pa besedi Tursko momče […]
Vino pije Musiću Stevane U Majdanu čisto srebrnome, u svom krasnom dobru gospodskome; Vino služi Vaistina sluga. Kad se hladna podnapiše vine, Al’ besedi Musiću Stevane: „Vaistino, moje čedo drago, Ja ću leći sanak boraviti, […]
Uranila Kosovka devojka, Uranila rano u nedelju, U nedelju prije jarka sunca; Zasukala bijele rukave, Zasukala do belih lakata; Na plećima nosi hleba bela, U rukama dva kondira zlatna, U jednome hlađane vodice, U drugome […]
(odlomak izgubljene pesme – IV) „Pobratime, Kosančić-Ivane, Jesi l’ tursku uxodio vojsku? Je li mnogo vojske u Turaka? Možemo li s Turci bojak biti? Možemo li Turke pridobiti?“ Veli njemu Kosančić-Ivane: „O moj brate, Miloš […]
Car Murate u Kosovo pade, kako pade, sitnu knjigu piše, Te je šalje ka Kruševcu gradu, Na koljeno srpskom knez-Lazaru: „Oj Lazare, od Srbije glavo! Nit’ je bilo, niti može biti: Jedna zemlja a dva […]
Slavu slavi srpski knez Lazare U Kruševcu mjestu skrovitome. Svu gospodu za sofru sjedao, Svu gospodu i gospodičiće: S desne strane starog Jug-Bogdana, I do njega devet Jugovića; A s lijeve Vuka Brankovića, I ostalu […]
Vala Bogu, vala jedinome! Car Lazare sjede za večeru, Pokraj njega carica Milica; Milica je sjeta nevesela, U obrazu bl’jeda i potmula; A pita je slavan car Lazare. „O Milice, o moja carice! „Što te […]
Slavu slavi care Kostantine U proljeće čestit danak Đurđev, Tri je care sovre postavio: Jedna sovra od suvoga zlata, Druga sovra od srebra čistoga, Treća sovra drva šimširova. Koja sovra od suvoga zlata, Za njom […]
Vino piju do dva pobratima Na pržinu nakraj mora slana, Jedno jeste care Duklijane, A drugo je Krstitelj Jovane. Pošto su se napojili vina, No da reče Krstitelj Jovane: „Hodi, pobro, da se posigramo, „Ti […]
Састала се четири табора На убаву на пољу Косову Код бијеле Самодреже[1] цркве: Једно табор Вукашина краља, Друго табор деспота Угљеше, Треће табор војеводе Гојка, А четврто царевић:Уроша; Цареви се отимљу о царство, Међу се […]
Pije vino srpski car Stevane u Prizrenu, mjestu pitomome. Do njega su starci patrijari: četiri su stara patrijara, i do njih je do devet vladika, i dvanaest učtugli vezira, i po redu srpski gospodari. Vino […]
Copyright © 2013 - 2025. Prelepa poezija | Izrada sajta - OP