Vino pije Kraljeviću Marko sa staricom Jevrosimom majkom, a kad su se napojili vina, majka Marku stade besjediti: ,,O moj sinko, Kraljeviću Marko, ostavi se, sinko, četovanja, jer zlo dobra donijeti neće, a staroj se […]
Rano rani Turkinja đevojka, Prije zore i bijela dana, Na Maricu bijeliti platno. Do sunca joj bistra voda bila, Od sunca se voda zamutila, Udarila mutna i krvava, Pa pronosi konje i kalpake, Ispred podne […]
Car Sulejman jasak učinio: Da s’ ne pije uz ramazan vino, Da s’ ne nose zelene dolame, Da s’ ne pašu sablje okovane, Da s’ ne igra kolom uz kadune; Marko igra kolom uz kadune, […]
Poranio Kraljeviću Marko, poranio niz Kosovo ravno. Kad je bio na vodi Servani, sukobi ga Kosovka devojka, božju pomoć naziva joj Marko: „Božja pomoć, Kosovko devojko!“ Devojka se do zemlje poklanja: „Zdravo da si, delijo […]
odlomak… Bože mili! na svem’ tebe vala! Kakav bješe delibaša Marko! Kakav li je danas u tamnici, U tamnici Azačkoj prokletoj! Tamnica je kuća neobična: U tamnici voda do koljena, Od junaka kosti do pojasa; […]
Vino pije tridest kapetana U Karlovcu bijelome gradu, Među njima Vilip Madžarine, A do njega Zmaj-Despote Vuče, Dokle su se vina napojili I od vina ćeiv zadobili, Pa se vali tridest kapetana, Što je koji […]
Razbolje se Kraljeviću Marko Pokraj puta druma junačkoga, Više glave koplje udario, A za koplje Šarca privezao, Još govori Kraljeviću Marko: „Ko bi mene vode napojio, „Ko li bi mi ladak načinio, „Taj bi duši […]
Leži Marko kraj druma careva, pokrio se zelenom dolamom, po obrazu srmajli-maramom, čelo glave koplje udario, za koplje je Šarac konjic svezan, na koplju je sura tica orle, širi krila, Marku čini hlada, a u […]
Vino pije Musa Arbanasa u Stambolu u krčmi bijeloj. Kad se Musa nakitio vina, onda poče pijan besjediti: ,,Evo ima devet godinica kako dvorim cara u Stambolu, ni izdvorih konja ni oružja, ni dolame nove […]
Sjede Marko s majkom večerati suva hleba i crvena vina; ali Marku tri knjige dođoše: jedna knjiga od Stambola grada; od onoga cara Pojazeta; druga knjiga od Budima grada, od onoga kralja budimskoga; treća knjiga […]
Poranile tri Srpske vojvode Od Kosova uz kršno primorje: Jedno bješe od Prilipa Marko, Drugo bješe Relja od Pazara, Treće bješe Miloš od Pocerja; Udariše pokraj vinograda, Vinograda Ljutice Bogdana. Igra konja Relja od Pazara, […]
Pita majka Kraljevića Marka: „Ja moj sinko, Kraljeviću Marko! „Što ti gradiš mloge zadužbine? „Il’ si teško Bogu zgriješio, „Il’ si ludo blago zadobio?“ Veli njojzi od Prilipa Marko: „Oj Boga mi, moja stara majko! […]
Slavu slavi Kraljeviću Marko, slavu slavi svetoga Đorđija. U Marka su mloge uzavnice: dvjesta popa, trista kaluđera, i dvanaest srpskijeh vladika, i četiri stare patrijare, od ostalih ni broja ne ima. Svemu dosta piva i […]
Ili grmi, il se zemlja trese? Niti grmi, nit’ se zemlja trese, Već pucaju na gradu topovi, Na tvrdome gradu Varadinu: Šenluk čini Vuča dženerale, Jer Je Vuča šićar zadobio, Tri vojvode Srpske uvatio: Jedno […]
Pojezdiše do dva pobratima preko krasna Miroča planine; Ta jedno je Kraljeviću Marko, A drugo je vojvoda Milošu; Naporedo jezde dobre konje, Naporedo nose koplja bojna, Jedan drugom belo lice ljubi, Od milošte do dva […]
Dva mi sta siromaha dugo vrime drugovala, Lipo ti sta drugovala i lipo se dragovala, Lipo plinke dilila i lipo se razdiljala, I razdiliv se, opet sazivala. Već mi nigda zarobiše tri junačke dobre konje, […]
Konje jašu do dva pobratima, Beg Kostadin i Kraljević Marko, Beg Kostadin besedio Marku, „Pobratime, Kraljeviću Marko, Da ti meni o jeseni dođeš, O jeseni, o Dmitrovu danku, A o mome krsnome imenu, Pa da […]
Kulu gradi crni Arapine, Kulu gradi od dvadest tavana, Ukraj sinjeg mora debeloga; Kad je Arap kulu načinio, Udario stakla u pendžere, Prestrьo je svilom i kadifom, Pa je onda kuli govorio: „Što ćeš pusta […]
Pojezdiše do dva pobratima Preko krasna mesta Carigrada: Jedno jeste Kraljeviću Marko, A drugo je beže Kostadine! Ta i poče besediti Marko: „Pobratime, beže Kostadine! „Sad ja idem preko Carigrada, „Teva m’ koja sukobiti beda, […]
Šator penje Kraljeviću Marko na arapskoj pokrajini ljutoj, pod šatorom sede piti vino. Jošte Marko čaše ne popio, al’ dopade robinja devojka pod šatora Kraljevića Marka. Stade Marka bogom bratimiti: „Bogom brate, Kraljeviću Marko, višnjim […]
Lov lovio Murate vezire, lov lovio po gori zelenoj sa svojijeh dvanaest delija i s trin’estim Kraljevićem Markom; lov lovili tri bijela dana, i ne mogli ništa uloviti; namjera ih nanijela bila na zeleno u […]
Sjede Marko za večeru s majkom, Stade mati Marku besjediti: „O moj sinko, Kraljeviću Marko! „Već je tvoja ostarjela majka, „Ne može ti pripravljat’ večere, „A ne može služit’ mrka vina, „A ne može lučem […]
Od kako je svijet postanuo, Nije veće čudo nastanulo, Ni nastalo, ni se đegođ čulo, Što kazuje čudo u Prizrenu, U nekakva Leke kapetana: Kažu čudo Rosandu đevojku. Ja kakva je, jada ne dopala! Što […]
Sirotuje sirota devojka: Kade ruča, ona ne večera, Kad sastavi ručak i večeru, Onda joj je rua nedostalo; Al’ je za to dobre sreće bila: Isprosi je Kraljeviću Marko, A preprosi vojevoda Janko, Prsten dao […]
Evo u stvari kako je to bilo Tada sam ja bio vrlo neobičan bio sam već gotov čovek imao sam svoju dragu i imao jednu tajnu A kad imaš jednu dragu i kad imaš jednu […]
Copyright © 2013 - 2025. Prelepa poezija | Izrada sajta - OP