Ja ti ne dođoh, brza pomoćnice, Da bi mi odsečenu šaku zamirila, Niti da te nosim kući, Svemoćnice, Da bi zavađenu braću izmirila… Iščupane su mi ruke iz ramena, Kuća raskućena, a braća poklana, Pa […]
Da umrem, šta ćeš ti, moj Bože? Ja sam tvoj stalak i tvoj stožer; ja sam tvoj krčag pun do vrha (pa da se prospem? da se skrham?); ja sam ti smisao i svrha, ti […]
Sve što živi ožiljak ima još iz detinjstva, poseban, ran. Da nisam pesnik, ja međ svima bio bih hulja i lopov znan. Mršav i rasta odveć malena, međ decom bio sam uvek heroj, često, često […]
Da mi se podsmeju pakosne reči neke Da parčiće smeha za mnom Razbije prijatelj koji Da gost nezvani Sumnje prošeta gospodarski mojim putem I pogleda me očima zaklanih jaganjaca Od kojih postaju buljooki strahom i […]
Da li to šapat da li to vetar da li smrt prolazi što se to vraća šta to podseća ko mi to dolazi da li to ideš da li se gubiš ili nestaješ ulicom uskom […]
Mladost mi je bila mračna nepogoda koju samo katkad sunce bljeskom probi, i u mojem vrtu sad je malo ploda, kad nakon oluje osta u grdobi. Evo već se jesen mojih misli šunja; sad motiku […]
Ako uzmemo ono što vidimo mašine koje nas izluđuju, ljubavnike koji se na kraju mrze, tu ribu na pijaci, što zuri naviše u nas, cvijeće koje trune, muve u paukovoj mreži, ulične nerede, urlike lavova […]
nisam znao otkud sam došao ni gde sam pošao. bio sam izgubljen. često sam satima sedeo u nepoznatim ulazima, bez misli bez pokreta dok nije zahtevano da se pomerim. ne mislim da sam bio idiot […]
Ostavljen na planinama srca Gle, u daljini sićušno, gle: poslednje naselje reči, a još više, ali i on majušan, poslednji zaselak osećanja. Prepoznaješ li ga? Ostavljen na planinama srca. Kamen pod rukama. Jest, tu cveta […]
Anđele! Da ima mesto, nama nepoznato, i da tamo na neiskazanom sagu ljubavnici, koji ovde ne dosegnu nikad umeća, pokažu smele visoke figure poletnoga srca, svoje tornjeve naslade, svoje lestve što odavna su tek same […]
Ja volim svoga bića polutminu što daje mojim čulima dubinu; u njoj se, kao iz pisama starih, moj život jednom već proživljen žari, u preboljenu odmaknut daljinu. Iz nje se toči u mene saznanje da […]
Sada već crvena divlja ruža zre, u leji jedva diše pozno cveće. Ko nije bogat sada, kad leto mre, taj nikada sebe sačekati neće. Ko sada sav ne drhti kao prut od preobilja slika koja […]
Ovog puta me pustite da budem srećan, ništa se nije desilo nikom, sve što se dešava to je da sam srećan sa sve četiri strane srca, kad hodam, spavam ili pišem. Šta da vam radim, […]
Užasne su večeri hladne, Vetar što drhti od nespokoja, I drumom uznemirijući šum Nestvarnih koraka bez broja. Ko sećanje na bolest skorašnju Hladna je svitanja pruga, Pouzdan znak da smo u vlasti Neraskidivog nekog kruga. […]
Zabranjeno je plakati, a da se nešto ne nauči, probuditi se, a ne znati šta sa sobom, plašiti se svojih sopstvenih uspomena. Zabranjeno je ne smejati se problemima, ne boriti se za ono što želiš, […]
Volim te, Čuvar, nevidljivi moj Što si uvek sa mnom na zemlji toj. Zato što mi sjajna ti nevesta bi, I što mi oduze tajnu snova svi’. Zato što nasa veza i tajni i noć, […]
O, bože mog života, hoću li svakog dana Oči u oči pred tobom da stojim? O, bože svih svetova, hoću li skrštenih ruku Oči u oči pred tobom da stojim? Pod tvojim Velikim Nebom Hoću […]
Gospode, čas je. Natraja se leto. Zasenči sunčanike, razobruči vetar, da poljem jesenjim zahuči. Poslednjem plodu zrenje zapovedi; još dva-tri dana južnija mu daj, usavršenju nagnaj ga, nacedi poslednju slast u teškog vina sjaj. Ko […]
Dodirne dušu skoro svaka stvar, odasvud bruji spominjanja glas. Poneki dan što prođe stran za nas u budućnosti stigne tek k’o dar. Ko meri naš doprinos? Da li ko od prošlih, starih leta nas raspreda? […]
Sve umire na zemlji – majka, mladost, žena iznevjeri i izda drug. Ali ti traži sebi drugu radost, gledaj u hladni, u polarni krug. Uzmi svoj čun, i plovi sve do pola kroz led – […]
Copyright © 2013 - 2025. Prelepa poezija | Izrada sajta - OP