Ubeđena u sopstveni poraz, nemarno gledam u pepeo cigarete. Dok na krevetu pravim dar mar, kao razmaženo i nevaspitano dete. Ne želeći da sagledam istinu, a činjenica ima podosta u nizu, bacam pogled ka značajnom […]
Nije meni što te nema, da se javiš, da mi pišeš. Već me muči sumnja neka da polako moj lik brišeš. Nije meni što daleko u poznatom gradu živiš. Već me muči da’l još misliš […]
Više ne verujem nikome Svojim očima po najmanje Iako kažem žudnjom da srcu lagao sam. Sati kušnje čekaju, sumnja svake odluke. Đavoli o njoj pevaju, ostavljaju poruke. Sve znam al’ malo fali da poludim i […]
Našu pesmu sad drugom peva, drugčije se smeje i raduje. Ja u daljinama samujem, i o njoj snevam. Dotak’o sam sunce, golim rukama. Ispek’o sam lice,ostao na mukama. Stojim u hladovini visokih drveća. Njihovim dugim […]
„Čovek koji ne voli nije sposoban osetiti veličinu tuđe ljubavi, niti snagu ljubomore, niti opasnost koja se u njoj krije.“ Ivo Andrić „Ljubomora je nesumnjivo jedno osećanje koje je izvor najstrašnijih nepravdi i najprostačkijih nastupa.“ […]
„Jedino kada se bogataš razboli, u tom trenutku oseti stvarnu važnost bogatstva.“ Benjamin Franklin „Bogatstvo je nalik na morsku vodu: što je više pijemo, to smo žedniji, isto vredi i za slavu.“ Artur Šopenhauer „Vidljive […]
Nije svetlost svakom ista katkad mrači kad-tad sija ti sad ideš za gomilom dok samoća meni prija. I ta slika o svetlosti katkad mutna kad-tad bistra ti je gledaš tuđim okom pa nam zato nije […]
Slušanje tvog glasa je zvuk harfe. Tvoj hod je hor anđela. Utvojim prstima čarobni štapići. Šta god dotakneš pretvaraš u lјubav meni nedostižna. Stefan Đorđević
Potkrala se suza osmehu skrivenom. Uplašena kriknu u predvečerje, kao da je kur’jak juri! Skrila se međ’ prste, drhtave ruke. Milujući pesnikovu dušu blaženstvom besmrtne reči. Stefan Đorđević
Kad se čovek zagleda u tebe kao ženu, zna da život nije uzaludan, da zaželi da si voda. Da te gleda i oseti. Koliko si neutolјiva u mojoj žeđi. Stefan Đorđević
Polako diši. Večeras je pun mesec. Izgovaram neizrecivo! Izgovaram tvoje ime uz molitvu koja ostaje kao sećanje na ritual zbog kojeg sam svima bio čudan. Polako diši, još traje san. Stefan Đorđević
Okovan gorčinom bunilo se sve u meni. Čovek je otrovan nadanjem i strahom, novim poznanstvima ravnodušno upoznaje sebe! Čuvaj se, vremena,susreta, zagrlјaja. Tuguj srce, nečujno se stidi, čekajući tvoju izdaju volim poslednji put. Stefan Đorđević
Zadnji je čas da se kaldrmom kao nekad nanovo zanjišu tragovi pijanih cipela. Videle bi bezličje okolnog smetlišta. Čule škripu, jauke i plač usnulog meseca. A gnev, u mimohodu Skadarskom ka Dorćolu, budio bi iz […]
Na poljima još krvi osta u prahu zemlje satrta i u korenima mnogih izdanaka mladih. Rađa se sa suncem duh starine i postojanja večnog u vremenu što ga nekad’ davno gradih… Na poljima još vetar […]
Copyright © 2013 - 2025. Prelepa poezija | Izrada sajta - OP