Ples Ponesu note, odvode ko zna gde i nema povratka. Plamičci Žuti plamičci klize uz cepanice; toplina doma. Paukova nit Paukova nit svetluca u jutarnjoj svetlosti; partviš. Psi Pasji koraci žure duž raskrsnice belih puteva. […]
Bješe li ljubav kad mi ponudi medeno šerbe i kiflice u maku… ili bješe grijeh? I tiše nego cvijeće spava šapuću pod svilom njedra u mraku. Bješe li pjesma kad te zazvah: „Umorna li si?“ […]
Ja se zagledah u njene oči, da vidim luči kako se pale. A ona suzicom obraze skvasi, u njedra da skrije zvjezdice male. Ja je na grudi privukoh bliže, da joj opčinim biće u noći. […]
Ah, joj cvijete, proljetnice, joj ljepoto sa Krendaljke, kad se sjetim tvoga hoda preko moje Umetaljke. Sunce klonu, ali ti zasija, joj mirisna rapsodijo; e, ja mišljah da si cvijeće, srca moga poezijo. Pa ja […]
Nisam anđeo. Ali, uviđam lepotu iskustva, harmoniju natprirodnog u prirodi, iskon. Isusovo lice i zvezdaste žeravice nadahnu me, da u sebi nalazim jedrine vedrine. Sabrane kao zraci u sočivu. A ikona pusti suzu mirotočivu. Izaći […]
Spram Premudrosti šta je čovek? U njemu – pokretač. U njemu – i ometač. Kao majka svog mladenca ljubim smernost. Prijatan vetrić diše u meni. Ko nađe nepromenljivo u promenljivom izvan je svega, a u […]
Suvišnoga oslobođen. Uranjam u okean tišine. Ovo pišem na stranici koja je od krinova belih belja. Kao tamjan iz kadionice svetlopis me obasja. Kao smaragdna riba prolećnih očiju svetli i patnja kad postane blagoslov. Sozercavam […]
Ispražnjenost od ispraznosti je izlazak na svetlost. Daljnovidi. Preplivao sam okean samoće. Sjedinjenju prethodi približavanje. Nebojša Gajtanović 1
Blaga rosa nezemne tišine kraj prolećne vode oseni me. Privezan za Um. Kao čamac čiji je pramac vezan za obalu. Pri dašku vetrića preobražaj gusenice u leptirića. Nebojša Gajtanović 1
Nisam bio savršen, Razumeo te nisam, Nit sam pak imao tu moć tebe da osvojim, srce odledim – veruj mi da nisam znao. Ali znam jedno: Proganjaće te ono moje: „Šaljem ti stih za laku […]
Otkucava ponoć a ja čekam juče da opet na vetar sedneš mokre kose. Otkucava ponoć što će da dotuče vlažan trag u pesku tvoje noge bose. Želim život satkan našim bledim juče i otkucajem ponoći […]
Čekam te na pozalištu vaseljene po kojem si ispisala četiri crvena slova. Gasnem pred raskravljenim likom žene iz momačkih snova. Vrati se, dok me večnost ne proglasi carem i ne okusi me tama. Vrati se, […]
Copyright © 2013 - 2023. Prelepa poezija | Izrada sajta - OP