Sjedinjenje
Ispražnjenost od ispraznosti je izlazak na svetlost. Daljnovidi. Preplivao sam okean samoće. Sjedinjenju prethodi približavanje. Nebojša Gajtanović 2
Ispražnjenost od ispraznosti je izlazak na svetlost. Daljnovidi. Preplivao sam okean samoće. Sjedinjenju prethodi približavanje. Nebojša Gajtanović 2
Blaga rosa nezemne tišine kraj prolećne vode oseni me. Privezan za Um. Kao čamac čiji je pramac vezan za obalu. Pri dašku vetrića preobražaj gusenice u leptirića. Nebojša Gajtanović 2
Nisam bio savršen, Razumeo te nisam, Nit sam pak imao tu moć tebe da osvojim, srce odledim – veruj mi da nisam znao. Ali znam jedno: Proganjaće te ono moje: „Šaljem ti stih za laku […]
Otkucava ponoć a ja čekam juče da opet na vetar sedneš mokre kose. Otkucava ponoć što će da dotuče vlažan trag u pesku tvoje noge bose. Želim život satkan našim bledim juče i otkucajem ponoći […]
Čekam te na pozalištu vaseljene po kojem si ispisala četiri crvena slova. Gasnem pred raskravljenim likom žene iz momačkih snova. Vrati se, dok me večnost ne proglasi carem i ne okusi me tama. Vrati se, […]
O besana noći duga, što te nema pred vratima? Što me snenog sleće tuga u ovim praznim satima? Dok je tebe, sreća traje. Aleksandra, istina je. Oni što me poje nadom, odavno me kradom ruše. […]
Da li znam koja je ovo stranica sada po redu posvećena nama? Ne znam. Prestala sam da brojim. Prestala da brojim dane. Dragi čitaoče… Da li očekuješ u ovoj knjizi lep ili tužan kraj? Znam […]
Kada me jednoga dana nestane i kada mi srce prestane, nemoj da plačeš ja te molim, jer i takav ću da te volim. Ja ću biti,tvoj vid i tvoj sluh, ja ću biti bestelesni duh. […]
Kada se jednog dana desi da mi neko sunce ukrade, i kad nestane svake nade, iz naše skromne bašte, na moju humku cveće donesi. Nemoj plakati,već osmeh mi pokloni. Nad humkom mojom sveću upali u […]
Dok je bledi mesec sjao te strašne kobne noći, otišla je tiho k’o sena sklopivši svoje umorne oči. Otišla je nemo i tiho i nije ništa rekla, već samo k’o iskra,iz oka njena, Bistra je […]
Ne,ne reci ništa, ništa ne govori, moje umorno srce još tihim plamičkom gori, još se ugasilo nije i šapatom ti tiho zbori, pusti ga da pati, jer me čežnja mori. Svakog dana suza lice kvasi, […]
Nadvila se iznad pogleda njenog pesak sitno klizi miluje nago telo žena pred pustinjom stoji ukopana ništa ne govori, dina od nje kip stvara… Peščana oluja savija krhka ramena titraje prekida slast mošusa bela širi […]
Čitam dugo neke pretnje, teške srdžbe hora glasnih svirepo mi zapoveda iz čeljusti modrih jasnih govor sabran zloban ceo da uguši reči hteo ponavljaše jedno isto stani, stani… moraš stati, prestati prestati… Ko to može […]
Izvorište usana kapi mednim sladom najezda vreline izdiše glad zore, otvara prostore dubina strasti upaljena vatra žari utrnule drhtaje uzdah, obasipan čežnjom boji boli dah ubrzan naletom vetra srce lomi, zdrav razum kida opojan glas […]
Ponestaje dah, izostaje korak lak pogled u kišnu noć priziva mrak kapi kiše poje usta suva jaukanje vetra iz utrobe duva oko zastade u trenu samoće otvara srce rane na raspukle komadiće suza kapima priziva […]
Jesen zgažena sedi na obrazu osušenog lista kestena Pucketa poslednja želja iz očiju nabreklih pogleda Ko je osudu bacio u zubima ciče zime A sneg paperjem Pokrio penušave rime Ne postojiš u pahulji koja stidljivo […]
Pišem ti ja, mila moja draga No odveka znam, odgovora biti neće Predivna mila moja, reci mi ti samo Kakvo li je gore to bajno, rajsko cveće? Sija li tamo kakvo krasno žuto sunce, Vetar […]
Copyright © 2013 - 2023. Prelepa poezija | Izrada sajta - OP