Da smo samo postojali Naši bi razgovori duže trajali, Kraće bismo spavali, Duže živeli, Više zvezda imenovali. Menjali bi se dani, Ulice, gradovi, Nebeski brodovi. Produžili bi se redovi, Životni putevi, Poetični zapisi O nama […]
Sve bih ipak najradije rekla tebi Dok prolećnog jutra upijaš sunce, Dok se smešiš sneno i kosu mi diraš, Sve bih tako rado rekla samo tebi. Dugo me slušaš uz pesmu u daljini, Dok tiho […]
Čuvam te baš ovde dok talasi mora Teku sa tvoje ruke na moje rame, Dok je tvom oku još daleko zora, I mesec liči na prohujale dane. Tako mi je lepo da pišem o tebi, […]
Ples Ponesu note, odvode ko zna gde i nema povratka. Plamičci Žuti plamičci klize uz cepanice; toplina doma. Paukova nit Paukova nit svetluca u jutarnjoj svetlosti; partviš. Psi Pasji koraci žure duž raskrsnice belih puteva. […]
Bješe li ljubav kad mi ponudi medeno šerbe i kiflice u maku… ili bješe grijeh? I tiše nego cvijeće spava šapuću pod svilom njedra u mraku. Bješe li pjesma kad te zazvah: „Umorna li si?“ […]
Ja se zagledah u njene oči, da vidim luči kako se pale. A ona suzicom obraze skvasi, u njedra da skrije zvjezdice male. Ja je na grudi privukoh bliže, da joj opčinim biće u noći. […]
Ah, joj cvijete, proljetnice, joj ljepoto sa Krendaljke, kad se sjetim tvoga hoda preko moje Umetaljke. Sunce klonu, ali ti zasija, joj mirisna rapsodijo; e, ja mišljah da si cvijeće, srca moga poezijo. Pa ja […]
Nisam anđeo. Ali, uviđam lepotu iskustva, harmoniju natprirodnog u prirodi, iskon. Isusovo lice i zvezdaste žeravice nadahnu me, da u sebi nalazim jedrine vedrine. Sabrane kao zraci u sočivu. A ikona pusti suzu mirotočivu. Izaći […]
Spram Premudrosti šta je čovek? U njemu – pokretač. U njemu – i ometač. Kao majka svog mladenca ljubim smernost. Prijatan vetrić diše u meni. Ko nađe nepromenljivo u promenljivom izvan je svega, a u […]
Suvišnoga oslobođen. Uranjam u okean tišine. Ovo pišem na stranici koja je od krinova belih belja. Kao tamjan iz kadionice svetlopis me obasja. Kao smaragdna riba prolećnih očiju svetli i patnja kad postane blagoslov. Sozercavam […]
Ispražnjenost od ispraznosti je izlazak na svetlost. Daljnovidi. Preplivao sam okean samoće. Sjedinjenju prethodi približavanje. Nebojša Gajtanović 2
Blaga rosa nezemne tišine kraj prolećne vode oseni me. Privezan za Um. Kao čamac čiji je pramac vezan za obalu. Pri dašku vetrića preobražaj gusenice u leptirića. Nebojša Gajtanović 2
Nisam bio savršen, Razumeo te nisam, Nit sam pak imao tu moć tebe da osvojim, srce odledim – veruj mi da nisam znao. Ali znam jedno: Proganjaće te ono moje: „Šaljem ti stih za laku […]
Otkucava ponoć a ja čekam juče da opet na vetar sedneš mokre kose. Otkucava ponoć što će da dotuče vlažan trag u pesku tvoje noge bose. Želim život satkan našim bledim juče i otkucajem ponoći […]
Čekam te na pozalištu vaseljene po kojem si ispisala četiri crvena slova. Gasnem pred raskravljenim likom žene iz momačkih snova. Vrati se, dok me večnost ne proglasi carem i ne okusi me tama. Vrati se, […]
O besana noći duga, što te nema pred vratima? Što me snenog sleće tuga u ovim praznim satima? Dok je tebe, sreća traje. Aleksandra, istina je. Oni što me poje nadom, odavno me kradom ruše. […]
Da li znam koja je ovo stranica sada po redu posvećena nama? Ne znam. Prestala sam da brojim. Prestala da brojim dane. Dragi čitaoče… Da li očekuješ u ovoj knjizi lep ili tužan kraj? Znam […]
Copyright © 2013 - 2025. Prelepa poezija | Izrada sajta - OP